Gen koji vezuje stres, gojaznost i dijabetes.

Konstantan stres kojima su mnogi izloženi u našem modernom društvu uzima veliki danak: Anksiozni poremećaji i depresija kao i metabolički (razmena supstanci) poremećaji, uključujući gojaznost, tip 2 dijabetes i arteriosklerozu svi su povezani sa stresom. Ovi problemi dosežu epidemske proporcije: Procenjuje se da će dijabetes uticati na približno 360 miliona ljudi širom sveta do 2030. Svako ko se ikada prejeo čokolade pred važan ispit razumeće, instiktivno, vezu između stresa, promena u apetitu, anksioznosti, koju je donedavno i nauka potvrdila, iako tačni razlozi za to nisu kristalno jasni. Dr. Alon Chen i njegov istraživački tim sa odseka za Neurobiologiju na institutu Weizmann, otkrili su da promenom aktivnosti jednog gena u mozgu ima za posledicu ne samo anksiozno ponašanja kod miševa već i promene u metabolizmu, koje su uzrokovale razvoj simptoma diabetesa tipa 2.

Svi sistemi tela se uključuju kao odgovor na stres, koji su evoluirali da bi se bavili sa pretnjama i opasnostima. Bihevioralne promene koje se vezuju za stres uključuju povećanu anksioznost i koncentraciju dok druge promene u telu obuhvataju generaciju toplote, menjaju metabolizam različitih supstanci i dovode do promena u ishrani. Šta je zajedničko ovim događajima? Vajcmanov tim posumnjao je na protein poznat kao Urocortin-3 (Ucn3). Ovaj protein se proizvodi u određenim moždanim ćelijama-naročito u vreme stresa-i poznato je da ima ulogu u regulaciji telesnog odgovora na stres. Ove nervne ćelije imaju proširenja koja se ponašaju kao 'autoputevi' koji ubrzavaju Ucn3 do dve oblasti na mozgu: Jedna od njih je hipotalamus-moždani centar za regulaciju hormona osnovnih telesnih funkcija- koji pored ostalog uglavnom vrši funkciju nadzornika u razmeni supstanci i osećaja gladi i sitosti; drugo mesto u mozgu vezuje se za regulaciji ponašanja, uključujući nivo anksioznosti. Nervne ćelije u ovim mestima na svojim površinama imaju posebne receptore, na koje se vezuje protein koji inicira odgovor na stres.

Istraživači su razvili novu, preciznu metodu kojom utiči na aktivnost jednog gena u jednoj oblasti u mozgu i koriste je da povećaju proizvedenu količinu Ucn3 u samo toj oblasti. Saznali su da povišeni nivo proteina dovodi do dva različita efekta: povećanu anksioznost kod miševa i metaboličke promene u njihovim telima. Sa viškom Ucn3, njihova tela sagorela su više šećera i manje masnih kiselina a njihov metabolizam se ubrzao. Ovi miševi počeli su da pokazuju znake prve faze diabetesa tipa 2: Smanjene mišićne osetljivosti na insulin, odložilo je apsorpciju šećera od strane ćelija što je proizvelo rast nivoa šećera u krvi. Njihov pankreas je zatim proizveo dodatni insulin  da bi nadoknadio uočeni 'manjak.'

'Pokazali smo da rad jednog gena u samo jednoj delu mozga može imati duboke efekte na metabolizam celog tela,' kaže Chen. Možda će u budućnosti ovaj mehanizam, koji čini se da je 'glavni krivac' za dovođenje u vezu nivo stresa sa bolestima metabolizma, utrti put ka lečenju i sprečavanju mnoštvo bolesti vezanih za stres.

 


  • Blog slika Gen koji vezuje stres, gojaznost i dijabetes.

Komentari

Postavite novi komentar

CAPTCHA
Radi sprečavanja automatski generisanih komentara, pre slanja vašeg komentara unesite u polje karaktere koje vidite na slici.
Image CAPTCHA
Unesite karaktere prikazane na slici.